Arhiva oznaka: Lea Šipetić

Lea Šipetić: „Blago“ prijateljstva (Dim Cigarete)

Školsko zvono označilo je kraj nastave. Nemarno sam ubacila knjige iz biologije i moju tamnoljubičastu pernicu u torbu i prebacila je preko ramena. Brzim korakom pridružila sam se Randyu i u napetoj tišini smo krenuli u hodnik.

Nečija topla ruka me povukla za rukav moje crne majice. Instinktivno sam se okrenula i ugledala Holly. Ma krasno!
„Nećeš ti mene čekati?! ‘Ajde idemo!“ krenula je očekujući da idem s njom, ali nisam se pomakla. Randy je nesigurno spustio pogled na svoje prljavo crne vansice. Znao je i on da neće ovo dobro proći.
„Gle Holly, oprosti, ali ovo mi je stvarno važno“ zamuckivala sam.
„Znači tako! Cijeli tjedan me odbijaš samo zbog ovog klipana?“ pokazala je na Randya. Nije bila bijesna, bila je razočarana.
„Nisam samo ja“, tiho je dodao Randy. Oh daj šuti, Randy!
„Nije me briga“, nervozno mu je odbrusila. „Razočarana sam“, uzdahnula je.
„Ti n-ne razumiješ“, pokušala sam joj objasniti, ali to očigledno nije bilo moguće.
„Što? To da su oni bolji od mene?!“ sada je bila bijesna. Pod ‘oni’ mislila je na Andrewa i Randya, prijatelji s kojima sam u zadnje vrijeme bliska.
Nije čekala moj odgovor, naglo se okrenula i brzim korakom nestala iza ugla, pretpostavljam u učionicu.
„Idemo“, tiho sam rekla. Spustili smo se stepenicama prema školskim vratima. Randy mi kavalirski otvori teška željezna vrata. Kratko mu se osmjehnem u znak zahvalnosti.

Na školskom dvorištu bilo je samo još nekoliko klinaca iz nižih razreda. Krenuli smo prema šumici blizu škole. Većina nas je pod odmorom tamo odlazila zapaliti cigaru, a poneki popiti prije testa za koji očito nisu ni učili. Šuma je bila neobično tiha, čulo se samo lomljenje sitnih grančica i šuštanje lišća pod našim nogama. Osjetio se miris cigarete. Znači, Andrew je već čekao. Micali smo grane ispred nas koje su nas grebale kako bi ušli na ‘staro mjesto’. Veliko mjesto na kojem se moja ekipa i ja sastajemo za vrijeme odmora gdje su prije palili drva. Dovoljno daleko od škole kako profesori ne bi za to znali, ali dovoljno blizu da čujemo zvono. Kao što je Zemlja na položaju od Sunca. Na ulazu sam ga vidjela. Naslonjen na hrast dok je njegova neuredna, kratko podšišana, tamno smeđa kosa padala na čelo. Lijevu ruku je stavio u džep svoje crne kožne jakne dok je desnom otresao pepeo sa svoje cigarete zlobno se smiješeći.

„Kol’ko vam treba da dođete, već sam popušio dvije cigare“, Randy i ja tupo smo zurili u njega.
„Nepristojan sam, hoćete jednu?“ izvadio je iz džepa i pružio nam je kutiju cigareta Marlboro. Odmahnuli smo glavama.
„Više za mene“, slegnuo je ramenima i vratio kutiju u desni džep.
„Pa, ‘ćemo ovdje vječno stajati ili ćeš reć’ što oćeš, jer ako ne dođem doma za pola sata mama će mi dobiti slom živaca“, otpuhnula sam pramen svoje tamno smeđe kose.
Andrew je zakolutao očima i prišao Randyu.
„Pa Randy, ptičica mi je šapnula što si naumio“, a ta ptičica sam bila ja. Koraknula sam unazad.
Randy me pogledao pogledom koji govori ‘Ti ništa ne možeš prešutjeti?’ .
„M-mislio sam da je to ispravno“, nesigurno je rekao i koraknuo unazad.
Andrew je izvadio kutiju, izvukao cigaretu i zapalio je. Koraknuo je prema Randyu, povukao dim, a oči su mu sijevnule.
„A i ja mislim da je ispravno reći tvojoj mami što si ljetos radio“
O, ne. Ako to sazna njegova majka koja je uvijek bila ponosna na svog sina jedinca i ona bi mogla dobiti slom živaca.
„Ne usudiš se!“ prositkao je Randy. Tajna je bila da je Randy na dva dana otišao u Las Vegas i dooobro se proveo. Meni to i nije bilo tako strašno, ali njegovoj mami to je bio pakao na Zemlji. Poznavajući njegovu mamu rekla bih da bi mu zabranila izlaske, kompjuter, televiziju, Playstation, mobitel i sve što ga drži na životu do kraja školovanja.
„Andrew, molim te “, preklinjala sam. Ali, ignorirao me.
„Gle, čovječe nije moja krivnja što si pregazio čovjeka i pobjegao!“ Randy je vikao.
Andrew je bacio zapaljenu cigaretu i bijesno zgrabio Randy za ramena.
„Nemoj zaboraviti da si i ti bio u tom autu“, krenula sam reći u Randyevu obranu, ali sam se sjetila. Ja sam također bila u tom autu. Nas troje.
Začula sam pjesmu Pink Floyda. Randyev mobitel.
„Mama“, uzdahnuo je. Izvadio je mobitel i uvukao se dublje u šumu.
Okrenula sam se prema Andrewu, „Daj Andrew, budi prijatelj. Nemoj misliti samo na sebe, on je —“, zastala sam.
„Osjećaš li?“ uplašeno je upitao pogledavši me.
„D-da“, promucala sam.
Miris dima. Tada mi je sinulo. Andrewova cigareta kako pada na pod, zapaljena.
Zgrabio me za ruku maknuo gusto, tanko granje i izvukao nas iz skrovišta.
„Ali, Randy je unutra“, odupirala sam se. Nisam ga mogla tek tako ostaviti. Bili smo prijatelji od rođenja, uvijek tu jedni za druge.
Začula sam njegove povike, „Claudia, Andrew – upomoć, čujete li me?!!“, pogledala sam Andrewa sa suzama u očima. Ponovno me povukao za rukav i ubrzo smo izašli iz šume. Nakašljavali smo se, a odjeća nam je bila puna čađi. Vatra iza nas je buknula i nekoliko grana poletjelo je u zrak. Suze su mi klizile niz obraze. Pogledala sam Andrewa. Lice mu je bilo zamrljano čađi pa sam mogla pretpostaviti da je i moje, a u kutovima očiju su mu navirale suze.
„Žao mi je “, promucao je.
Nisam bila sigurna govori li istinu. Sirene hitne pomoći i glasno su tulila, a ispred njih je bilo vatrogasno vozilo. Zašto je došla hitna pomoć? Znali su da je netko u vatri? Andrew me povukao i krenuli smo prema kantama za smeće, a vatra se sve više širila. Naravno da mu nije bilo žao. Samo mu je stalo da spasi svoje dupe, a Randyevo neka gori.

Foto: www.pexels.com