Klara Peruško: Ne vidim zašto

Jutro je počelo drukčije nego obično. Bez tatine vike i galame. Mislim da mu čak gorile u Kongu zavide na tom neizdrživom urlikanju. No nakon svog tog nadanja, da me neće probuditi iz mog sna, pojavio se na vratima i rekao:
– Probudi brata i napravite doručak. Ja ću doći za sat vremena –
kimnuo sam glavom i prebacio se na drugu stranu. Ovakvim tonom, izrazom lica i naredbom nikad prije nije došao do mene. Mogao me barem poljubiti. No poljupce i zagrljaje nisam uopće dobio u zadnjih nekoliko godina od kad je mama otišla. Jako često bi se popeo na vrh stepenica slušajući kako mama i tata urlaju jedno na drugo.
No svađa je utihnula.
Napustila nas je.
Od tog trenutka tata je sve njene stvari i obiteljske slike spalio, ali jednu sliku uspio sam sačuvati. Mama, Ivan i ja na pješčanoj plaži. Ivan je moj brat srednjoškolac. Pravi vrag. Svira bubnjeve, farba si kosu i majstor je u zadirkivanju. U kući s njim i s pomalo zapuštenim tatom nije baš lako. Sjetio sam se da moram probuditi brata jer bi tata mogao doći svaki tren. Ivan, umoran od jučerašnje svirke se čudom digne i spremi.
– Ja ću nam napraviti doručak -rekao je Ivan.
– Ne… ne treba – rekao sam sav uplašen.
– Buraz, zar mi ne vjeruješ? Što se uopće može dogoditi?
– Pa valjda ništa – rekao sam nesigurno i odjurio u sobu.
Dogodilo se i to da dopustim Ivanu da spremi doručak. Sjetio sam se genijalne ideje da ostanem živ i da se kuća ne sruši. Otišao sam u najbliži mogući dućan kupiti gotove knedlice koje se samo stave u kipuću vodu. Na blagajni su stajali bomboni u duginim bojama. Jako su mi se svidjeli pa sam ih kupio.
Izašao sam iz dućana zaboravivši na Ivana koji će zapaliti kuću. Zadihan i umoran otvorio sam vrata očekujući policiju i vatrogasce.
– Baš si lijepo skuhao, Ivane – govorio sam kao da ću povratiti.
Na stolu su me dočekala sirova jaja posuta žitaricama i sirovom paštom. Umjesto kečapa kojega smo imali sam je napravio umak. Zgnječio je rajčicu šakom i stavio mi u tanjur. Strpao sam u usta i odjurio u sobu sve ispljunuti kroz prozor. Mislim da je Ivan bio jako potišten zbog njegovog propalog recepta pa sam se spustio brzinom svjetlosti i poklonio mu bombone koje sam kupio skupa s knedlama. Što se tiče knedli, poslužile su Ivanu za njegove spačke.

Čuo sam lupanje vratima. To je značilo da je tata došao. On je vozač kamiona pa ga jako rijetko vidim kod kuće. Tata je bio jako debeo. Jednostavnije rečeno bio je lopta. Počeo se jako debljati od kad nas je mama ostavila i počeo je biti šutljiv i povučen. Jako je malo pazio na Ivanovo moje zdravlje, a i na svoje. Spustio sam se pozdraviti ga, ali umjesto njega zatekao sam Ivana kako struže pod od svojih kuharskih delicija. Tatu sam našao u sobi kako potajno plače. Odlučio sam poduzeti nešto.
– Ovaj… tata, možeš li sutra uzeti slobodan dan? –
– Mogu, ali ne vidim zašto bih – rekao je šmrcajući i češkajući se po glavi.
– Provest ćeš dan sa mnom.
– Što bi to značilo, svaki dan sam s tobom?
– Pa htio sam ti pokazati koliko nam fališ kao tata.
– U redu, ali obećaj mi nešto.
– Samo reci, tata.
– Nikad više nemoj spomenuti tvoju majku.
– Obećajem, nikad više.
Sutra je tatin rođendan i skoro sam to zaboravio. Srediti ću sve da mu bude najbolji.
Otišao sam ranije u krevet, ali brat se prvi probudio. Sve je spremno.
– Baloni, trakice, natpis, doručak?
– Sređeno mali braco!!
Čuo sam tatine korake. Zakoračio je u dnevni i sjeo na kauč.
– Iiii….? – upitao sam iznenađeno.
– Ahh… mrzim rođendane.
Ne mogu vjerovati da mi je tata to napravio. Povukao sam se u sobu kao da nikad neću izaći iz nje. Legao sam na krevet i izvukao maminu fotografiju. Tata je zakoračio u sobu i primijetio fotografiju, pokušao ju je uzeti, ali je zastao. Sjeo je kod mene na krevet i stavio ruku na moje rame.
– Oprosti, sine.
Nisam ništa odgovorio. Zastao sam i na kraju ga zagrlio. Tata se nasmijao i još čvršće stisnuo. Nikad se nisam ovako sretno osjećao. Mislim da je tata sada shvatio da ima mene i Ivana i da ne mora biti tužan zbog mame. Ona je otišla i baš me briga. I dalje imam svoga tatu. Dan smo proveli u gradskom zabavom parku. Ivan i ja smo po pola platili ulaznice. Bilo je prekrasno. Opet s obitelji.
Vratili smo se kući kasno i sada ležim u krevetu.
A sada tiho spreman sam dobiti poljubac za laku noć.

Foto: www.pexels.com

Odgovori