Florian Hajdu: Uputstvo za ljubav u Novom Sadu, u prevodu Ujvidék…

Morate da zamišljate, ako niste u Novom Sadu, da imate jedan Petrovaradin, zalazak dana u noć, živahnu Mirjanu Uzelac i da se zovete nekako, ja sam se zvao i tada isto. Ova ulica koja je imala istu funkciju da vodi zaljubljene u ljubav, vodila je i mene, pored Američke čitaonice do ugla, koji se ovde jedva nazire, a gde je počinjalo prikaz svega pa i ljubavi nadaleko čuveni Korzo iliti “Štrafta”. Tu sam na uglu sav usplahiren, ne primećujući koliko je lep Novi Sad, tada, čekao izvajanu, i u glavi, a poznavao sam je i bez toga, ljubav u Mirjani Uzelac koja je namerno išla u moju školu umetničku. Bio sam se nakinđurio ni sam ne znam kako, onako kinđurski, unutrašnje organe uopšte nisam od uzbuđenja i ljubavi osećao, sve se pretvorilo u ljubav u Ujvidéku. Oči takođe nisam osećao, jer mi se samo moja izvajana figura motala po zenicama… Lagano se neka muzika i graja čula i neka ogromna figuretina, koja nije u mojoj glavi, se prvo približavala a posle udaljavala sa mojom skulpturom. Pokušao sam da bacim hitno tri pogleda, prvi, drugi i treći i tek tada sam uočio da se Ilija Pantelić, čuveni golman tadašnji, ondašnje Vojvodine, šepuri nenakinđuren sa mojom ljubavnom skulpturom… Bio sam opet ja sa unutrašnjim organima i očima koje su gledale put Starog mosta i Petrovaradina. Sa Pertovaradina pretvaranje dana u noć sam gledao kako je Novi Sad, u prevodu Ujvidék, tužan bez moje ljubavi. Tako tužan grad nisam mogao da gledam pa sam mu tada poklonio “Ljubav za Mirjanu Uzelac” … eto. Sada je u meni sve mirno i tiho, samo Csoki fali, u prevodu Csokolada, da mirno spava pored mene i diše,… i da to čujem.

Foto: https://www.youtube.com/watch?v=DG7T1cQsJrI

Odgovori