Florian Hajdu: Tek običan sandan

Gledam gologuzog puža kako se u leptira pretvara, šetajuća papagajka u zimskom kaputu simultano prevodi kineski u Bazarkorgonu dozbuđenoj crnokožnoj solohoristkinji razmanastirizovanoj Šangdinastijevici što Rajuje u oranžljubičastom suncu, toplom žitu pokošenih stabljika, na gumnu, neizvršenim krstovima klasova prepunim semenozoida, među nudističkim žeteocima koji zapanjeno slušaju bolne jodlojauke trešnjoultramarinskobojn/o/e raskrečen/o/e Aračice koja telom prevodi vasionske zvuke dok Šangica zgrčeno na tome sedi, brzoprekidano sikteći dahće i u nebo gleda da joj otvori, se otvori; Ciganka čergarka piruetno u daire gata, igrokazom najavljuje sluzavi pljusak da okupa grčevito uvezane delove tela/sa/, Singer umesto večernje tvrdopornografski šivaćomašinački u jednu rupicu neprestano sve ubrzanije ubada u zanosu noću arlauče.

Foto: Hram Khayuraho

Odgovori