Ljiljana Jelaska: Pepeljuga i četiri zvjezdice

prožimamo se pogledima
detektiramo mirisima
a bilo bi lijepo dovršit kavu
uz razgovor
pa neću valjda ja prva
dame to ne rade, to rade žene
one znaju što hoće
a ja sam mislila da nikada ne bih mogla
odgovoriti nakanom na nakanu
formalnost: prilaziš – Ne, ne smetate
dapače…
moja soba i tvoje ruke
Pepeljuga se noćas ne mora vratiti kući do pol noći
glačati, kuhati za sutra…
u inat vremenu usklađujemo pokrete
s otkucajima sata, grčevito stišćemo
dan u šetnji uz more
nećemo spominjati one kojih
ovdje nema, pričamo o ovdje, o sada
stalno mi se vraća stih Ma pusti nek’ traje
a znaš li da jednom Yoko i Lennon tri dana
nisu izlazili iz kreveta?
ma neka nisu, i neka jesu ono što jesu
ja dosada nisam, ali nećemo o tome
grčevito stišćemo dan u šetnji uz obalu
žena u moru, na stijeni, s pticom u ruci
ne ona sa stijene u Amsterdamu, Mala sirena
mi smo na Kvarneru
i otkriveni, otkrivamo se sakriveni
crnilom noći
ponijeti ću ovaj mali, bijeli sapun
što se jako pjeni a nema mirisa iako je hotel
s četiri zvjezdice
nije bitno, mirisat ću po tebi dok ne stanem
pod tuš u svojoj kupaonici
djeca su otraga glasna, pojačavam radio, dodajem gas
Ma pusti nek’ traje – Zašto plačeš, mama?
– Ne, ne plačem, samo… još traje
 

Fotografija: Sergio Lussino

Odgovori