Arhiva oznaka: Snježana Šamanić

Snježana Šamanić: Z-priča – Zoran zove Zlaticu

Zvoni, zvoni…
– Zlatice…
– Zorane… Zašto zoveš?
– Zaostajem zadaćom, Zlatice!
– Zorom zoveš, zaboga…
– Zlatice, zaboravih zapisati zadatak…
– Znam, Zorane, zaspivam… Znaš zaludit’ zvanjem, zaista!
– Zvučim zeleno, Zlatice, znam. Zavijorih zastavu zabijeljenu…
– Zajebantu zrzavi, zaustavi zvanja zorom, zzzzzz…
– Zbunjeno zvučiš.
– Zar zalud zaspivam, Zorane, zaista…
– Zvučiš zaplakano, Zlatice zlatna…
– Zapravo zabrinuto! Zašto zoveš, Zoki?
– Zbunjen zastadoh. Zaboravih!
– Zašto zoveš, zausti!
– Zovem zoru – zlato zatražih, zaurlah zebnjom – zlatokosu zamolih…
– Zajebavaš, znaš! Završi zadano; zauzdaj zanos, zaiskri zenitom, zaplovi zaboravom…
– Zašuti, Zlatice, zabrinjavaš…
– Zorane, znam! Zovi Zrinku! Zaobiđi zauzete! Zanimaš zelenooku Zrinku!
– Zašto Zrinku? Zdepastu, zubatu Zrinku?
– Zabavnu, zrelu… Zavedi Zrinku; zaškuri zastore, zaplešite, zadrhti zaneseno…
– Zrinka zahtijeva zrelost. Zaljubljenost znači zebnju…
– Znam. Zapamti zadatak; završi zanat, zatraži zaruke, zasnuj zajednicu, zaljuljaj zipku, zaboravi zablude!
– Znači – zaboraviti zakopano zlato, zaustavljena zvona?
– Zavodniče zaluđeni, zaspivam…
– Zamišljam zvuk zamagljena zraka, zajedničke zumbule, zvjezdice zatamljena…
– Zoki, zaboga, zaustavi zvanje, zaklopi…
– Zadivljuješ zabranama! Zalutajmo zaboravljenim zamcima, Zlatice, zagrljeni…
– Zalud zoveš, Zorane. Zaostaješ zidom zatvoren, znaš?
– Zašto, zgodna zebrice? Zaboravljaš zagrebačku zimu, zaleđe Zadra?
– Zaboravih… Zapleši zaraslim zabitima, zaustavi zadah zaludnosti, zorom zaspi…
– Zamiriši zanosom, zagrebi zdjelu zvukovlja zemlje, Zlatice zarobljena!
– Zvrku zaigrani, zauzdaj zavođenje, zatomi zaludnost, zašuti!
– Zaluđenost zna zaboljeti, znaš?
– Znakovit zaključak!
– Zajebavaš, zečice zlatasta.
– Zaveži, zečino zapaljena, zaspi!
– Zašto? Zaspimo zajedno, zlatokosa!
– Zaboravi, zelembaću zeleni!
– Zagrljeni zaspimo, Zlatice…
– Začepi Zorane, zbogom zauvijek!

***

Foto: www.pexels.com