Arhiva oznaka: Maja Milošev

Maja Milošev: Moja prva pustolovina u novoj školi

Kao i svake nedjelje u ljetnim mjesecima moja obitelj krenula je na cjelodnevni izlet na more na rt Kamenjak u Premanturi. Bili smo prvi na plaži, to jako volim. Odmah sam iskoristila priliku i bacila se u more koje je u jutarnjim satima bilo tako mirno, plavo i bistro. Uzela sam masku i krenula u svoju malu morsku pustolovinu. Vidjela sam mnoge ribe raznih boja koje su plivale oko mene, a na dnu su se družile crvene morske zvijezde i lijepi veliki crni ježinci sa bijelim kapicama na vrhovima svojih bodlji.
Odjednom ispred mene pojavilo se nešto veliko i roze boje. Jako sam se prestrašila i počela brže plivati prema obali. Tada sam začula mili glasić: „Nemoj bježati, ne brini, neću ti nauditi, donosim ti vijesti od tvoje najbolje prijateljice Marine.“ Kada sam čula riječ Marina, zastala sam da čujem vijest. Rozi dupin rekao mi je: „Tvoja prijateljica Marina sljedeću školsku godinu pohađat će školu za čarobnjaštvo Magnum i pozvala je tebe da joj se pridružiš.“ Bila sam presretna, oduvijek sam željela ići u školu za čarobnjake, a Magnum je najbolja škola. „Zapamti, DRNDN MRNDN, 08.09. u 9.00 sati budi na Marsovom polju.“
Od tada taj susret mi je stalno bio u mislima i jedva sam čekala taj dan. Točno u 9:00 sati bila sam na Marsovom polju. S neba je stigao šareni balon i rekao: „Uđi i kaži tajnu šifru.“
Bila sam zbunjena, šifra, koja šifra, aha sjetila sam se, DRNDN MRNDN jedva sam izgovorila i u tom trenutku našla sam se u pustinji ispred velike planine. Planina se pred mojim očima otvorila i rekla: „Uđi slobodno, dobrodošla.“
Ušla sam u planinu. Na zidovima i stropu nalazili su se stalaktiti raznih oblika i boja. Unutrašnjost škole bila je jako velika. Unutra je bilo vrlo živo. Po prostoriji su letjela razna stvorenja. Upravo mi je ispred nosa proletjela jedna zelena žaba s crvenim kljunom i crnim krilima. Tada mi je na rame sletjela crvena ribica i rekla: „Tvoja prijateljica Marina, čeka te u vašoj sobi. Bit ćete cimerice dok ste ovdje u školi.“
Ribica Micica odvela me u sobu gdje me dočekala Marina. Obje smo bile presretne što se vidimo.
Soba mi se svidjela. Imala je dva velika kreveta. Moj krevet bio je u obliku oblaka plave boje, a Marinin je bio u obliku zvijezde ljubičaste boje. Svaka od nas imala je svoju garderobu gdje su se već nalazile sve naše stvari. U sklopu sobe nalazila se i kupaonica koja je imala dva umivaonika koji su imali umjesto slavina zamorce koji bljuju vodu kada je to potrebno. Kao tuš tu je bila surla od slona koja je ispuštala vodu baš one temperature koju smo željeli. Otišla sam se istuširati i krenula na počinak, ipak sutra je novi dan i potrebno se odmoriti prije početka nastave i novih pustolovina.
Sljedeće jutro probudilo me je kucanje na vratima. Ustala sam iz kreveta, otvorila sam vrata i ugledala malog patuljka. Mali patuljak je imao žute uši i zelene zube. Pozvala sam ga u sobu i rekao mi je „Bok, ja sam vaš novi čuvar i vodit ću vas po školi tako da se nikada nećete izgubiti.“
Probudila sam Marinu, spremile smo se za nastavu i krenule.
Kada smo stigle u učionicu sjele smo svaka u svoju klupu. Učionica je bila velika i imala je kristalne lustere koje su svako toliko bacale munju. Profesor Mađo ušao je u učionicu, svi smo se ustali i pozdravili ga. Odjednom je velika crna svraka proletjela učionicom. Nekoliko minuta nakon toga začulo se jako glasno cviljenje. Svi smo izašli iz učionice. Sva djeca su pošla u desnu stranu, a ja sam malo zastala i ugledala neko kretanje na suprotnoj strani. Krenula sam tamo i ispred mene se otvorio zid i ja sam ušla. Čim sam zakoračila unutra, zid se zatvorio. Ispred mene bio je jako dugačak i uski tunel. Bio je slabo osvijetljen. Hodala sam i hodala dok nisam ugledala svjetlost. Izašla sam na veliku livadu punu raznog cvijeća i tada sam ugledala malog „vila psa“. To je bio mali crni čupavi pas s bijelim krilima koji je na kraju krila imao crnu fleku. Igrali smo se lopticom, valjali smo se po travi do su oko nas letjeli mali šareni leptirići. Kada sam mu rekla da moram otići bio je jako tužan. Zagrlio mi je nogu i nije puštao. Odlučila sam ga uzeti sa sobom jer me jako podsjećao na mog psa Gizma koji mi je uz roditelje i brata jako nedostajao.
Odnijela sam ga u sobu i nazvala Gizmo 2. Pokazala sam ga Marini i ona ga je odmah zavoljela. Kako su prolazili dani nastave sprijateljili smo se s drugim curama i jedan dan smo ih pozvale kod nas u sobu. Kada su vidjele vila psa, prestrašile su se. Počele su vikati „Čuvari, čuvari, životinja je u sobi“. Čuvari su odmah dotrčali i rekli nam „Ne smijete imati ljubimca u školi“. Rekli su nam da ga moraju ubiti i otišli su po čuvara Mateta koji je bio zadužen za životinje. Kada je Mate došao, uzeo je Gizma 2 i odveo ga. Bila sam jako tužna i počela tražiti Mateta. Trčala sam za njim i uspjela ga uloviti. Molila sam ga da ne ubije Gizma 2. Gizmo 2 mu je zatreptao malim crnim očima i Mate se sažalio i rekao mi je „Nitko ne smije znati. Ja ću uzeti Gizma 2 kod sebe kući i ti ćeš ga moći posjećivati kada god poželiš. To je naša mala tajna.“
Mate mi je postao jako dobar prijatelj u kojeg mogu imati povjerenja.
Ovo mi je bio prvi dan u školi i moja prva pustolovina, a ako se tako nastavi bit će ovo jako zanimljivo školovanje.

Foto: www.pexels.com