Arhiva oznaka: Jelena Stojković Mirić:

Jelena Stojković Mirić: A već je maj

pravda je nepravilno raspoređena po svetu zato se
indigovane duše vijaju po vekovima

sećanja ostaju zapisana u jedarcima
membrane popuštaju pred kloniranjem kroz večnost
dok Flober gricka nokte negde u novembru
a već je maj ko zna koje godine
i treba srce široko otvoriti kad je progovorilo
vrativši se iz mramorne deponije

u čija nedra izliti ugrize strasti
niz čija bedra pustiti svoju kosu da narasta u beskonačnost vriska vreline
na čijem ramenu izrasti kao krilo,
podsmehuta psovkom umiranju i gnjilim kradljivcima energije u lice
do nove membrane

niz čiji se jezik pustiti bez strahova

bitku, varala sam te sa mrtvim pesnicima i slikarima, prosjacima, ponekim listom,
uz Lug plača, Eleni Karaindrou
a ponajviše samom sobom
varala sam te
sve do ovog maja
ko zna koje godine

Foto: www.pexels.com

Jelena Stojković Mirić: Balada o kulama od peska

Obalom se razleže smeh
to dečurlija pravi kule od peska
a vetar ih uporno ruši. Malo kasnije,
obalu obuzima tišina.
Oborenih nosića rešavaju zagonetku
zašto im to radi, zatim mole belog psa
da im donese novu kanticu.

Nedaleko od njih pada mrtav galeb
koji je išao na ubrzani kurs
ljudskih jezika i pisama.
Iako je posve sigurno
da je sam sebi probio uši i oči
u ptičjoj policijskoj stanici lažiraju događaj pod:
Umro prirodnom smrću.
Slučaj zaključen.

Gradimo svoje živote
dok ih žrvanj istorije i politikanstva
na koje imamo privid uticaja,
ruši.

Svakog jutra molimo sve tiše
belog psa da nam donese novu kanticu.
Nedaleko od nas
sa radio stanice
-Ispravljene nepravde-
slušamo da je Irena Stendler
dobila Nobelovu nagradu za mir.

Foto: www.pexels.com

Jelena Stojković Mirić: Alchajmer kičme čovečanstva

Jesen razbacuje umrle ćelije
Na mojim noktima raste mahovina

Golubovi su danas leteli u mojoj sobi od cimeta
jelene smo ugostili sa dvadeset decibela violine Farida Farjada
Razvili smo negative polarne svetlosti iz oka nepoznatog bića
koje se kroz naprslinu zida uvuklo u ovaj prostor
/naizgled oivičen/

Na mojim noktima raste mahovina čežnje 
Razumeš li to, Patricija?
Ili ćeš mi podmetnuti kamenčiće ambisa
sad kad mi se ne samuje

Nekad sam svesno izazivala slepilo
na par sati
Ispirala uši od gluposti
jednom sedmično i temeljno
Nekada, Patricija
sad mi menjaju krv na 24 sata

Izlegla sam se iz rečne posteljice
moj krvotok je sliv
još ga nisam ograničila imenom
i čini mi se da će ostati tako
Moram se vraćati zelenim otiscima 
čežnja će mi telo bolom oploditi

Slušaš li?

Empatija je ugrožena vrsta u lancu ishrane
Izumiruće tkivo planete
Alchajmer kičme čovečanstva

Patricija, ipak si bacila kamenčiće ambisa
sad kad mi se ne samuje

Novembar je izgubio nevinost u ovoj pesmi

Foto: www.pexels.com

Jelena Stojković Mirić: Decembar

zarazio si me nesanicom
u bronhijalne zglobove urastao kamenom
plašljivih udisaja
pustio da divlje zaživim iz tvojih britkih opomena
                                           sevalo je

   ogolio si ljude
             đavolje drveće

vređajući ono malo vida što 
kapljalo je
ne zameram ti uvrede
u taj se voz ukrcalo malo ogledala i neba
ko bi rekao, koliko golotinje ostade na zimi
u doba kriznog špica
(mašinovođu si zarazio zaboravom) 

zarazio si me nesanicom
slagalicom kožu obolio 
obećanjem osutim do čekanja
kad pukne opna iscuri istina
irvasi neće doći
kad vreme navuče kapu sa tvojim imenom
posvađao me sa mojim snegovima
sa samom sobom
misliš, novi vek je sa mojih dlanova 
izbrisao ožiljak prve mermerne opomene
poznajem te i kad se pokunjiš
u luksuznom pakovanju doneseš sreću
kockajući se na nekom maskebalu

   ogolio si ljude
             đavolje drveće

negde u orbiti gestacionog meška 
zaražena sam životom
vidiš, 
u lepezi zaraza sveden si na procenat
nemam imunitet samozagrevanja
sklona sam samospaljivanju
moje telo donelo je zakon o zabrani proizvodnje antitela 
u određenim slučajevima libedihanja
tada pepeo skupljaju hvatači snova 
i posipaju polja lavande da me zaraze željom 
ali nije uspelo da izbegne blagi pigment patetike

u bronhijalne zglobove urasti punim krilima
pomiri me sa snegovima
pusti je 
da opet sadi ljubičaste petunije

zarazi me svitanjem

Ilustracija: Embryogenesis by scientartists
Watch Digital Art / Fractal Art ©2008-2016 scientartists