Lovro Katana: Lepet u stepi

Sitnim paperjem vrebam u zamahu
daljinu stepe… Gušim kucaj bila…
Kljunom pred opnom. No, trzni ta krila
legendo sada! Naprijed svom udahu!…
 
Nešto pika me… Sunašce u dahu…
To ciljam kandžom! Beskrajnost bacila
te sa žaokom…! Stepom se odvila
gdje u plavome lepećeš izdahu…!
 
– U smiraj dana, rub mliječnog dok spruda
obzorja crtom pozdravljam da granem
stadu oblaka, ornjava nek luda
 
rog dahne Jutru!… Pupom kad se vinem
jedra u polju, zelen-vela-svuda
prostrem si nebu i pojati stanem.

Foto: www.pexels.com

Odgovori