Zdravka Prnić: Teran

Kiša. Uvijek pada kad putujem.
Nije iznevjerila i ovog puta.
Voli ona mokre uvojke.
Mokre cipele. Skliske kolnike
Kružne tokove koji izluđuju
Prvi izlaz. Drugi… Nemam pojma
Gdje sam. Čini se kao beskrajno
Kruženje. Konačno čempresi
Poznati vinograd pruža se niz
Padinu. U daljini zvonik. Crveni
Krovovi. Šljapkam kroz lokvice
Blatnjavih potpetica.Omiljeni
Birc s terasom. Konobar podiže pogled.
Nakašlje se. Bez pitanja, kao da nije
Prošlo toliko vremena. Spušta
Oblu čašu s visokom nožicom
Uz profesionalni osmijeh
– Kao i obično?
Konobarima nikad ništa ne promakne.
Konobari ne zaboravljaju.
Stalne goste. Iste narudžbe.
Otpijam gutljaj. Suho, pomalo trpko.
Ljubičasta nota prelijeva se na vrhu
Fluida. Miris maline u nosnicama.
Kapljice plešu po staklenom zidu.
Otok prekoputa nestaje u izmaglici.
Bio bi to još samo jedan kišni dan.
Jedna usnula kaleta. Mokro rublje
Na tiramolu. Štipaljke koje poput
Balerina plešu na južini. Crveni
Crjepovi što se ogledavaju u lokvicama.
Zvono koje upravo tuče sedam puta
I poziva na jutarnju molitvu.
Zvuk razbijenih valova o rivu.
Ples barki u zapjenjenoj uvali.
Kiša koja ne prestaje. U utihlom gradu.
U pospanim kaletama. Sa zatvorenim
Škurama. Zapletenim tiramolima.
Pustim kaletama. S izložbom slika
Stoljetnih maslina i zagrljenih ljubavnika.
Sasvim jedan običan grad. Mokar od
Božjih suza. Okružen usnulim vinogradima.
Ogoljelim stablima. Kažunom pod
Čempresima.
I mogao bi biti bilo koji. Grad.
Dok ga u rano jutro obilazi kiša.
Znam, upravo ispijaš prvu kavu s pogledom.
Dok tmurni oblaci odlaze za mnom
Prema sjeveru. Stavljaš naočale
Pišeš kratku poruku
– Čekao sam te …
Plaćam cestarinu. Kolnik je klizav.
Ljubičice su zaspale.
Teran se rastočio.

Foto: Tamara Modrić

Odgovori