Zdravka Prnić: Silueta

Ako smo mi tek bića, istkana energetskim
Valovima. Uspavana u nježnom koritu
Zemlje. Ako smo mi tek struja
Vibracija. Što sanjaju na istoj
Frekvenciji. Zašto se moje oči ne mogu
Naviknuti. Na fotone što se sudaraju s
Lećom. Čim ugledaju siluetu na
Horizontu. I zašto moj um oblikuje
Miris. Tvoje kože, pod noktima
Odavno isprane limunom i
Lavandom. Zašto frekvencija tvoga
Glasa. Uznemirava lastavice pod
Prozorom. Minutu prije no što telefon
Zazvoni. Zašto s druge strane šumi samo
More. A moj um ipak oblikuje tvoje
Lice. Tvoj šapat s usana koje
Ne govore. Je li to još samo jedna
Opsjena. Ili se fotoni igraju s vjetrom
Nježno milujući koltrinu. Koja poput raskošne
Kraljevske krinoline. Pleše u nekom davnom
Zaboravljenom ritmu. Ili je to bio naš
Prvi ples. S bosim stopalima. U pijesku.
Čiji tragovi još svjetlucaju.Terakotom
Umrljani. Ili se to opet fotoni.
Samo poigravaju.

Foto: www.pexels.com

Odgovori