Vesna Milosavljević: Ona

Ona nosi male minjđuše od belog zlata,
nemirne ružičaste nokte u sandalama srebrnim,
nokti na rukama su joj neravnomerno izgrickani.
Ona govori tiho, slatko, umiljato,
Pomalo frflja, pomalo afektira, šarmantan naglasak ima.
Ona moje ime nosi, jedino što ga drugačije izgovara,
opušteno i produženo.
Ona besramno svoju ženstvenost nosi,
Višak kilograma lepo joj stoji uz oslobođeni libido i nesputane emocije.
Ona se spretno, uvežbano spontanim osmehom smeje, blistaju joj savršeni zubi i iskre iz tužnih tamnih očiju,
Skratila je kosu i haljinu, i jedno i drugo vijore i mirišu
na slobodu.
Kažu da krv nije voda, biće da su u pravu oni koji tako zbore,
biće da je u opštoj podeli uloga ona dobila glavnu
i lepo joj stoji ta rola, dobro se snalazi u njoj,
ume sa ljudima i nekako je nemoguće ne voleti je
jer tako je komotna u svojoj haljini, u svojoj koži, u svome ja.
Nekadašnji arlekin sa prstima koji trapavo cupkaju po dirkama pijanina, postade srećnica, žena koja tajnu zna.
Bože, kako je lepa.

Foto: www.pexels.com

Odgovori