Igor Petrić: Otok

Koliko još kiklopa,
koliko još ljudi i njihovih oklopa,
koliko kostura i malih polinezijskih štakora,
koliko pitanja bez odgovora
trebate?

„Ne znam!“ – odgovaraš zbunjeno
i kažeš: „Nije me briga.“
Pitaš: „Što vam je ljudi?
Pustite me na miru“ – kažeš,
ali te ne čuju.

Umišljenih glava ima posvuda,
a one na ništa ne misle,
osima na sebe.

Ustvari,
tebi ne treba ništa,
samo oni to ne znaju.
Čini se da igra koju igraš
nema predvidljiv kraj i to ih zbunjuje,
razjeda iznutra.
Oni ne razumiju tvoj svijet,
iako su upute jasne.
Sve piše u priručniku za uspostavu odnosa
s novim stanovnicima „otoka“.

Nema veze,
glavno je da uživaš u svemu tome.
Samo neka oni postavljaju pitanja
na koja je nemoguće odgovoriti.
Neka se dive porocima i lažnim prijateljima.

Ako, kojim slučajem
zatrebaš pomoć pozovi me
Stručnjak sam za kiklope,
ljude u oklopima,
kosture
i male polinezijske štakore,
koji baš i nisu mali
i meni ne liče na štakore.

Ako, kojim slučajem
zatrebaš pomoć i ne dati se ništa,
ne dati se previše,
sklopi oči, opusti se.
Koktel antipsihotika samo što nije
preuzeo tvoj mišljenje, tvoj svijet u svemiru,
tvoj svijet u bojama.
Zaboravi sve…

Foto: www.pexels.com

Odgovori