Grozdana Poljak‎: Zapis pred san

Kroz rupu u vremenu
Propadam stisnutih zjenica
Kiša ih vlaži nemirnim kapima
I psi zavijaju neprestano
U dubini mračnoj
Udaljenost od Tebe je sve veća
I zastrašujuća
Što sam bliže vrtlogu sve manje razumijem
Zašto sam ovdje
A ipak, ne znam, ne želim se baviti mišlju o dosta
Ne daj mi da zaspim
Ili barem ostani sa mnom
Sve moje sumnje će proći
(Nadam se)
Kada ponovo otvorim oči
I oprosti mi
Ovu moju malodušnost
Idem, ljubim te…

Foto: www.pexels.com

Odgovori