Florian Hajdu: Volim te kao Tiski cvet Tisu

Volim te kao Tiski cvet Tisu kad se izrodi i ponovo u nju urodi i večno ostane…

Šta li radiš sada sve na svetu moje, ako nešto uopšte možes, da li, i kako uspevaš, ovih dana, nedelja, sati, ili u ovo vreme, baš ovoga trenutka, kao onih večnih sati subotnjega dana kada smo mazni bili i veoma se, bogom i svetom prvom pravom ljubavlju darivali, srećno osećali, govorili jedno drugom u uvo dahom brzim, još vrelim, glasovima isprekidanim dahofalećim često nerazumnim one Evanske Adamovske reči iz Sikstinske kapele uzmi me, uzmi moje sve što možeš, hoćeš, želiš, jedini novostvoritelju moj, željno nastojeći da nam delovi vlažnokožnih tela klize, maze, dodiruju, ulaze, izlaze, polako, brže, često, sporije, osećajno, grublje, sasvim polagano, prateći forme, obline, uvale, fjordove, dubine, mekoće, čvrstinu, tvrdoću svih nam delova tela potom se sasvim intuitivno vraćaju u nove sve više uzbuđujuće i jače željne stvorene položaje, poze, pozicije, da bi kao feniksi nanovo sve ponovo novorođenim opetovali. Da li se smrtno bolno gubeći svest sećaš, osećaš, baš kao ja sada ili si sve već onog trena zaboravila, kada je zvono crkve sa crvenim krovom u centru sela sa jednim udarcem gonga zazvonio na pijačni dan, najlepša učiteljica na svetu iz škole više namerno nije izašla a bikovo srce je počelo da kaplje suze marela višnjeve boje okačeno na direk kapije u ulici srpskoj…. Volim te kao Tiski cvet Tisu kad se izrodi i ponovo u nju urodi i večno ostane… Izido, večno u meni, moja!

Ilustracija: Florian Hajdu

Jedna misao o “Florian Hajdu: Volim te kao Tiski cvet Tisu”

Odgovori