Florian Hajdu: Moj živote

Isplakaću nazad sve živote svoje,
kada sam dojke usnama osećao,
jezikom milovao,
topao sladak život pio,
most iznutra, odozdo, prelazio,
klokavi, klakavi, klikavi žuti tramvaj dotrčao
na rudu mu se kačio,
jedinom trolejbusu trole ukrštao mozak mu kuršlusirao
u šimšir pobegao
od brkatog, tresavog, lojavog Šimšivila
koji me jurio da bi pred putnicima penjeze bakšišao,
opravdao,
skupljao u francusku kapu,
koju nije nosio jer je ćelav bio,
žena Jažlika mu voljeno,
moj glatko,
tako cukorno tepala,
kapu je zbog ljubavi prema Marseljezi
pokazivao svaki dan
kada se sumrakom kroz Kalimegdan vraćao.
Doplakaću baraku,
čadjomanjastu,
stoprozorsku,
tanceve pacova,
cijukavo udvaranje štakora,
milovanje golicanje šugavo svrbljenje stenica,
jecavi poslednjedahni blagi,
nejaki,
zagrljaj vonjavih,
doprevarenih,
lakovernih,
životom izmoždenih žena-devojčica,
koje su me za spas stezale
da bi dvadeset i trećeg po redu izbegle
smrti se spasle…
Živote moj…

Odgovori