Bojan Tasić: Čaj od laži

Ne unosi mi nemire
Zaćuti već jednom!
Pusti da se budim na dlanu
Imam vedro jutro
Pusti da osetim povetarac sa odškrinutog prozora
I da budan sanjam
Jer donosi mi mirise sa jednog ramena kraj mene što sanja
Zagolica nosnice mirisom zrelih trešanja
I ispuni pluća.
Ne unosi mi nemire Dušo prokleta!
Imam vulkan u pogužvanoj pećini noći
Imam mesec
I po mojim grudima prosute mu zrake
I male pamučne niti oko struka
I noge košute oko mojih…
Zar je potrebno više?
Ne unosi mi nemire!

Jednom ću ti probuditi jutro
Skuvaću ti čaj od tvojih laži
Svih onih laži kojima si tešio sebe
I biće to moja osveta za tvoje ignorisanje
Za dane kad si me sekao njenim osmesima
Za noći u kojima bi me opekao njenim dodirima
Za prevare
Za tugu
Biće to jutro kada ću ti vratiti nju
Onu koju si trebao sačuvati
Razumeti, čekati…
Biće to jutro kad će ti vatra razoriti grudi
Proklećeš sve svoje malodušne želje
Proklećeš svoje nestrpljenje
Proklećeš svoju uzavrelu krv
Svoje niske pobude
Požude…
Gledaćeš njene oči kroz prizmu sećanja
I boleće te
Gledaćeš njene osmehe na fotografijama
I prepoznavaćeš ih
Reći ćeš da je ironija
Govorićeš da si baksuz
A jutro će ti se smešiti osmehom koji nećeš podneti
Jednom ću ti probuditi jutro i skuvati čaj od tvojih laži.

Foto: www.pexels.com

Odgovori