‎Florian Hajdu: Tebi…

Pored sebe tegljim metalni kofer
nalik sarkofagu.
Iza mene vučem drveni štafelaj
i
naramak hrane.

Na meni je leđni džak
u džepu
grafitna olovka.

Stojim pred otvorenim vratima
nepoznatog aerodroma
u
neviđenoj gužvi.

Čekam
u nepostojećem redu
sa čekovanom kartom
bolju budućnost.

Aviona nema…
samo topli jezik prepun osećanja, na mom nosu
duše mi moje
Barnia.

Svanulo je!

Foto: www.pexels.com

Jedna misao o “‎Florian Hajdu: Tebi…”

  1. Barni, a ko drugi. Da li je Barni svestan koliko zena je ljubomorno na njega?
    Pesma je (da se ne probudis).

Odgovori