Vladimir Vuković: U miru sa stršljenom

Sedeo sam blizu gnezda,
bilo je u vratima. Isprva je
zujao iznad mene, često i mahnito.
(Tih dana sam jeo samoću i tražio svoja vrata.)
Posle je preletao vrlo tiho
i zaboravio bubu na stolu.
Možda mi je dao poklon.
Možda je samo mislio da čekam krila
i da nisam čovek.

Foto: www.pexels.com

Odgovori