Miloš Petronijević i Kasijana Milošević: Otišla je

Iz vremena kada sam sa jednom lujkom snevao nemogućnost i razmenjivao intimna osećanja
Otišla je.
Javila se telefonom:
„Ti zaslužuješ da ti javim“,
umilno kazivaše,
ali joj isključih telefon.
Sa gujama uverenim da su u pravu,
nema razgovora.
Kao, ona je krasna
a ja sam obična džukela.
I idi gde hoćeš,
lujko i ljubavi moja,
i nosi se u krasnu mater!
I ne jebi me u inteligenciju.
▼▲
„Hvala ti što si se javila“,
pisala mi je posle otrežnjena džukela.
E, ne ide to tako, ljubavi moja.
Grešiš u koracima.
Zmija se ne češka i ne vabi nego se gađa u glavu;
bez posipanja soli na rep.
Krasna jesam i krasno se nosim,
u krasnu materinu, i krasno ti ime spominjem.
Sa precenjenima u sopstvenu pamet nema razgovora,
i došla sam da te isteram iz te pameti,
i pokažem kladenac s melemnom vodom,
i mojim likom u njoj,
pa se otrezni i nosi se gde hoćeš,
šta ćeš mi takav.
Jer volim te kad me voliš i pijan,
tad ne vidiš ništa i ne znaš gde ciljaš
a potrefljuješ.
To nema veze sa pameću,
bleso i ljubavi moja!

Foto: www.pexels.com

Odgovori