Florian Hajdu: Plače mi se…

Plače mi se! Plač mi kroz korene kose klizi sede vlati zatamnje klizeći nežno tužno kao da se bogu mole da u pesak u smrt ne odu upiju i odnesu ceo život jedan od ljubavi ponovo rođen već se vrate okomito jer ne žele da kroz suze ljubav krv moju izplačem izcurim usahnem, iz noktiju gde su ekseri onog hladnog dana dvadeset prvog duboko zabijeni pomešano skrvlju bistro cinober curi farba jagodice prstiju koje su ljubav tako nežno toplo iz dubine širine visine livada i polja brda planina kukureka i hajdučke travice ljiljana breza tisa i srebrnih zimzelena bagrema belog jorgovana mazile osećajno dahom duše novorođene sikstinsko kapelne prve ljubavi. Osećam da moram svu ljubav iz sebe da izplačem, kada sam je osetio iskonski pravu prvu onu koju je Adam pre jabuke osetio prema Evi onu koju je Bog prstom u rebra dariivao, timario gajio sve više dodavao ništa nikad oduzimao od siline topline lavasnažnog intenziteta nisam mogao mada sam toliko želeo i hteo kada je vedro nebo kišom lilo ne ljubi me više ti sotono ja rezervnu ljubav imam biram, hoću da osetim želim silno da vidim iz čega je sastavljena koji moji delovi vidljivi nevidljivi mogu učiniti sačiniti ljubav venalnom duševno srčanu organizmom zavisnom neraskidivom poput bebonosećih ptica kada silno klepeću posle ljubavnog parenja, odakle izlazi skuplja da li iz duše koja je u mozgu očima mišićima svim ili samo onom vrhunski ljubavnom usrećitelju što stopljena dva vlažna tela u Raj na zakletvu uživanja kroz crne rupe leti ili više iz srca gde su svi ključevi života smrti veselja radosti tuge padova uspinjanja branja svih plodova za sokove sreće i vrhunskog nastavka života novog rađanja ili će možda mozak ostati tada prazan kad izplačem i poslednji atom smrtne ljubavi za celo biće zauvekne, zašto se grčevito bori da ostane u meni i da me smrtno ranjava dnevno samoubilački od jutra do mraka veoma često u snovima kad se ljubav kao od majke pojavi daruje i nanovo kaže dušo moja toliko te silno volim… i u mozgu srcu duši mojoj ehohuje i ponovo sino puni…

Foto: Florian Hajdu

Odgovori