Ivor Kruljac: Šenoa na samrti

Bio je to jedan
od onih čudnih trenutaka što
se ne desi baš svakoj
osobi,
išao sam na predavanje u seminar III
ali sam otvorivši vrata
našao se u nekoj čudnoj
sobi,
neki je starac znojan i bolestan ležao u krevetu
okružen ljudima pa
je jasno da je na pragu životne svršenosti,
na radnom stolu su papiri
pod radnim naslovom „Kletva“
i znaš da zjape u
nedovršenosti,
starac u umiranju najednom
se prodere,
i to onim intenzitetom što
gustoću sna i noćnih mora
podere,
viče da ga ne puštamo
da umre jer još toliko
toga ima za napisati,
odjednom se samo stvorim
na seminaru i teško mi je
bilo disati,
ustao sam se i kao lud
pobjegao kući,
uzeo teku i stao pisati
u pjesmu sve što se
u meni luči,
nije bilo bitno
da li je smisleno ili potpuno bez racije,
kao ni to da li će mi nestat inspiracije,
uz hipohondriju i kompulzivnost evo
još jedna opsesija nova,
molim vas, samo vas molim
da ne završim kao Šenoa.

Foto: www.pexels.com

Odgovori