Slavica Gazibara: Kad malo zavirim u godine

50-te
– Hajde dijete, sjedi tu uz peć i stavi noge u rernu. Začas ćeš se utopliti!
– Ali mama, zima mi je i spavati!
– Samo se ti grij, a tata i ja ćemo staviti još jednu slamaricu i pokriti te tatinim kaputom. I ne skidaj te vunene čarape ni prsluk!
– Evo i ciglu ti još zamotam… Neće tebi srećo više biti zima!
60-te
– Jesi li završila sa zadaćom?
– Jesam!
– Evo ti onda trideset dinara i možeš u kino. A što ima ove nedjelje?
– Winetou!
– Iz kina pravo kući, jasno? Ako nas nema, mi smo kod doktora, idemo gledati Muzej voštanih figura. Moramo požuriti da zauzmemo mjesto. Žgance i kiselo mlijeko ću ti ostaviti na stolu. I operi zube i noge prije spavanja!
– Dobro, dobro!
– I ponovi onu pjesmicu što ćeš recitirati preksutra. Nemoj nas osramotiti, znaš da je priredba za rođendan našeg dragog druga Tita! A on ti je sve dao – i struju, i vodu! I palentu, i mlijeko!!!
70-te
– Ma vidi ti nju… Kuda ćeš takva? Gdje ti je potkošulja?!
– Ma daj mama, pusti me, pa toplo je!
– Haljina ti jedva pokriva guzicu, majica do pupka, a ni potkošulje nemaš. Razboljet ćeš se nesrećo jedna!
– I ugasi taj gramofon već jednom!
– Mama, nije gramofon, nego Radio-Luksemburg, daj još samo malo da čujem, sad je top-lista…
– Draga moja ženo i ti kćeri, odoh ja iz ove ludnice!
– Tata, ideš opet u ribičiju? Crve sam ti nakopala, puna ih je Nivea kutija!
– Baš lijepo! A gdje mi je ključ od fiće?!
80-e
– Kaj, vi budete gradili kuću? Pa tek ste se oženili! Otkud vam novci?
– Dignuli smo bolesničke kredite, on, ja, mama, tata, njegovi i njegov brat pa imamo za učešće da dignemo dugoročni stambeni u Privrednoj za gradilište.
– A dalje?
– U Varaždinskoj budemo isto tak, daju jedan prema četiri. Kad budemo, ako ne sad?!
***
– Kaj čujem, rastajete se?
– Je.
– A kaj bu s kućom?
– Već smo to rešili: prodali, namirili kredite i ostalo za jednu večeru, nismo imali kaj podeliti!
90-e
– Kaj radiš tata?
– Čitam novine. Ovaj rat – ne znaš tu tko koga. Evo, čitaj što rade ovi rođaci tvoje majke!
– Daj stari ne budali! Dobro znaš da su to tvoji zakuhali!
– Opet počinjete? Prestanite već!!! Isuse, poštedite me bar danas! Moram završiti članak za petnaest minuta! A i mala mi je još u vrtiću…

Smjena generacija

2000-te
– Kćeri, bi li se ti digla? Ručak je gotov. Jedan je sat!!!
– Kaj je?! Gde gori?!! Nisam gladna, pusti me…
– Rekla si: bila sam odlična studentica, sad sam apsolvent. Pa kad ćeš učiti i diplomirati ako u 10 navečer izlaziš i dolaziš ujutro?!
– Daj ne urlaj, sad se moram odmoriti neko vreme, a onda budem učila za diplomski. Daj hodi van. I zatvori ta vrata!
2010-ta
– Pa ti si dala otkaz u školi?! Jedva si dobila posao, a dala si otkaz?! A ja crnčim isti posao već trideset godina i koliko sam samo honorarčila da ti lijepo studiraš i da ti dam fakultet!
– Mama, slušaj me dobro: da ja radim još godinu dana u školi, ja sam zrela za ludnicu! Pa zato si ti takva! Pa pogledaj se samo!
– A što ćeš raditi? Od čega ćeš živjeti?
– Upisala sam tečaj alternative. Jooooj, jedva čekam da počne! To je ono što stvarno želim!
– Tečaj… čega???
– Gledaj mama na to malo vedrije, sad ćemo imati dijete, a ja želim biti s djetetom. Za to vrijeme ću ovo završiti i onda otvoriti svoj posao! Sve ide po planu! Daj ne šizi, opusti se malo…
2016-ta
…Hm, uskoro penzija… Eh, da mi je barem onaj tatin fićo …

Foto: www.pexels.com

Odgovori