Miro Škugor: Slučajni ranoranilac

jutros sam se rano probudio
istodobno

s utrčavanjem zadihane zrake sunca
u moju zarolećenu sobu

s brojanjem do šest kampanelnog zvona
u mom uhu nenaslonjenom na jastuk

s punjenjem mog proširenog novog srca
stalnoplimećim čeznućem za tobom
(nije ga više moglo stati u staro)

s mrmorom nevere
pri pospremnju tanjura i šalica
u škripeće ladice sive komode neba

s upjevavanjem juga
među tresećim stolnjacima od oblaka

sa sporopadajućim mrvicama kiše
po licu optuženog ljeta
koje je opet prespavalo zajutrak

Foto: Miro Škugor

Odgovori