Jelena Stojković Mirić: Decembar

zarazio si me nesanicom
u bronhijalne zglobove urastao kamenom
plašljivih udisaja
pustio da divlje zaživim iz tvojih britkih opomena
                                           sevalo je

   ogolio si ljude
             đavolje drveće

vređajući ono malo vida što 
kapljalo je
ne zameram ti uvrede
u taj se voz ukrcalo malo ogledala i neba
ko bi rekao, koliko golotinje ostade na zimi
u doba kriznog špica
(mašinovođu si zarazio zaboravom) 

zarazio si me nesanicom
slagalicom kožu obolio 
obećanjem osutim do čekanja
kad pukne opna iscuri istina
irvasi neće doći
kad vreme navuče kapu sa tvojim imenom
posvađao me sa mojim snegovima
sa samom sobom
misliš, novi vek je sa mojih dlanova 
izbrisao ožiljak prve mermerne opomene
poznajem te i kad se pokunjiš
u luksuznom pakovanju doneseš sreću
kockajući se na nekom maskebalu

   ogolio si ljude
             đavolje drveće

negde u orbiti gestacionog meška 
zaražena sam životom
vidiš, 
u lepezi zaraza sveden si na procenat
nemam imunitet samozagrevanja
sklona sam samospaljivanju
moje telo donelo je zakon o zabrani proizvodnje antitela 
u određenim slučajevima libedihanja
tada pepeo skupljaju hvatači snova 
i posipaju polja lavande da me zaraze željom 
ali nije uspelo da izbegne blagi pigment patetike

u bronhijalne zglobove urasti punim krilima
pomiri me sa snegovima
pusti je 
da opet sadi ljubičaste petunije

zarazi me svitanjem

Ilustracija: Embryogenesis by scientartists
Watch Digital Art / Fractal Art ©2008-2016 scientartists

Odgovori