Ivan Glišić: Cviljenje

Nisam se ućutao
zato što te ne volim. Ućutao sam se
jer te sve više i više volim,
a tebe ima sve manje i manje.
Ućutao sam se
da te prebolim.
Sklupčam se u fotelju ili na krevet,
nalik psu kog je gospodar napustio
i otišao neznano kud,
neznano kome,
neznano zašto, neznano dokle.
I kao što ostavljeni pas
s vremena na vreme zacvili od bola,
tako i ja zacvilim
od čežnje za tobom.
Otuda, moli se za mene
da postanem čovek koji ne oseća bol.
Moli se za mene
Da svoj jad ostavim iza sebe.
Ili nemoj.
Budem li prestao da osećam
bol i jad, i da cvilim poput napuštenog psa,
znači će prestao sam
da te volim.
(Moje ’cvilenje’).

Odgovori