Florian Hajdu: Noćas plače Sodaši dülö

Srpska ulica je virtualno imitirajući pantomimično osećanja, na pola puta od panonske nizije do raja, nadraženo osećala betonsko erotsko uzdignuti seksualno vristeći pesak prema nebu, na venerabregastoj bedranjišućoj plišnomilujućoj dolmi pretečoj sjedinjavanja misića, tela, ruka, usana, butina, kosa, udubljenja, ispupčenja, malja na stidnom svedajućem sveuzimajućem u jedno stapajućem odoru rika andaluzijskih bikova natopljenim sluznim kapima rajske rose nevinosti iz ljubavnih požuda biblijske pravičnosti sjedinjavanja krika večnog nezaborava, dolazila pevajući odu zahvalnosti, sreći, ushićenjima, dovekovnoj večnospojenosti, zauveknom nezaboravu, kuneći se Aleksandru Makedonskom velikom i Atili Biču božijem da je to njen put večnosti svih života koliko god ih ima. Ulazila je u rajsko grotlo pored duda Adama njišući bedra iz razmaknutih butina reka kanjonskih vrtloga, moleći strasno ognjeni misić života u stavu device na odjunferskovalskom sedećem vremenskom panju dahćući ispekidano brzo udisući dubokouzdahno treseći visokonaponskim strujnim šokovima podstomačje lomeći se neravnomerno ciklično poput ulaska vrha planine u niske orkanom nošene guste oblake, vrtela je bezvremensku nezaustavivu mišićnu čigru u međunožju poput paljenja ognja u doba kamena, odlazila je u zemaljski raj crescendom noseći goreći sve što je u njoj na njoj i okolo nje bilo… Noćas plače Sodaši dülö za ulicom srpskom koje više nema…

Ilustracija : Florian Hajdu

Odgovori