Florian Hajdu: Na peščanoj strani obale

Reka sede boje sudarala je površinske talase, poput trajnih lokni frizerke Margit na kosi baba Gizike kada na pijaci, kod rukometnog igrališta na kome u zortu poneko izvadi i piša iza velikog akaca, odlazi od tezge do tezge, probajući kövidinku na kraju ne kupi, onu kraću nogu još kraćom pravi, pantomimično šepa, sažaljivo gleda, glavu trese kao Šturm pastuv kada u kasu njišti osetivši miris Lacikine kobile Virág koja vuče puna kola šecerne repe iz Banata i iz nužde vazduh ispod repa pušta na šta Lacika alergično kija, a Laza mu kajase popusti da pokaže popu Stavri kako ispod sapa mišićni talambas klateći se ritmično tvrdozvučno udara u stomak i zvuči slično Cheyenne indijanskom bubnju kada peva Yane Heja Hee poziv na ratničku igru na šta se popa gledajući ispod oka nekoliko puta krsti u sebi šatro molitvu imitira čuvši zvon pravoslavne crkve koji na večernje poziva, na kome je guzata skelarka Ildika mirno sedela na ribarskoj šamlici, koju je dobila za četrdeseti rođendanski poklon od ribara kapetana Pere, i gledala kako reka mirno plovi skelu samo s njom od banatske prema bačkoj strani…

Foto: www.morguefile.com

Odgovori