Florian Hajdu: Bulbul

U bašči cveta bulbul roze, kao kukuruz, žuti, zreo, naheren, visoki, bačkopertovački, slatki sivorečni. Zrijući se uzbuđuje, semena mu tada do začeća otvrdnu, zaželi da klice u humski raj zabije duboko, u meko. Tad polako klipavo klone klonjavo, stidno, pusti nežne dlake da žganaumbrasto potamne, seniorski osuše baršunaste ruke Galice krčmarice, u letnjem razdoblju dnevno gizdave paorke, da slome, zavrnu, otkinu, oljušte, u čeku bace da se mazi, čeka priliku za izživljaj u rupicu vlažnog humusa. Zvona bulbula, poput tangasto roze svilene, rajopokrivajućeg raskošno ogolelog bergamskog rascvetalog trougla, sa sebe devičanski veo cepaju, otkrivaju zanosnu vasionsku nepoznatu dubinu muvcu koji u transu zuji i uleće vrtoglavo u mišice za parenje bulbulu. Kraj! Nemac kraj cveta ne dočeka, sečivom odvabi u sobu germansku zanosnomirisnu bulbulku. Bilo bi jošte za nas virtualce da ispodspratnog Nemca nije… Izido, kćeri Nuta, božanstvena čarobnice, gde si sada?

Foto: Digitalis purpurea,

Odgovori