Florian Hajdu: A pillanat varázsa. Trenutak magije

Reko siva u venama mi curiš, gavrani ti vekovima šumove krilima komponuju i u meni, cvetovi leteći, sivim polenom minutnim, nostalgiju vasionom oplođuju, tvojim muljnim suzama te nevidljivo oplakujem koje se na obrazu suše u duši pucaju, ne cure skamene u utrobu upadaju, ja ti kosom sivomeliranom neprepoznatljivom na poklonjenje dolazim za oprost, nozdrvama pijem vazduh iz tebe dubune tvoje prošlovekovne trihiljade kilometra iz zemlje tebi nepriličive, sivilice moja, porode, pepeo moj, poezijo vasionska…

U prilogu: Szeleczky Zita – A kanyargó Tisza partján
Szeleczky Zita valahol Amerikában énekelte ezt a dalt. A közönség: emigráns magyarok. Az időpont ismeretlen. A pillanat varázsa fel…

Foto: www.pexels.com

Odgovori