Davor Vuković: Pokajanje

JAVNO, PONIZNO, ISKRENO I OTVORENO ZA JAVNOST – PRIZNANJE ŽENAMA! (ponajviše mojoj ženi, ali mislim da će se mnoge tu pronaći!)

O čemu se naime radi. Moja je supruga postala baka! Rodio se mali Andrej, živ i zdrav nek’ nam bude, i onda je moja supruga, indirektni akter ove priče otišla kod svog sina iz prvog braka i njegove supruge, mlade majke, da im se nađe pri ruci prvih desetak dana. Neka, tako i treba, ali što to znači za mene. DVA TJEDNA SLOBODE!!!
Tu počinje priča.

Volim ja svoju Jelu, naravno, ali taj čudan osjećaj slobode priželjkuju svi muškarci ovoga svijeta da im se omogući ponekad u životu bar na nekoliko dana. Eto meni se ispunila ta želja i festa je počela. Unaprijed se ispričavam svima koji će ovo čitati na pokojoj slobodnijoj frazi, ali bez toga, siguran sam, priča ne bi bila kompletna.

Ajme ljudi… Kak’ je to lepoooo… Pa ja držim noge na stolu… Večeram u sobi pred TV-om, a pivo… Heej, da vam ni ne pričam… Konzerve ostanu na stolu preko noći, divota, odem, spavam i ne namjestim krevet… A u krevetu, e miline, kad prdnem, pa dignem plahtu, pa je spustim, ma idi, joooj, lipih li stvari koje muško može raditi kad je sam… Pa onda odem u krevet, a da nisam zube oprao (kao da me je neko tjerao prije ili zabranjivao), ali pošto sam ipak vrlo uredan tip, zube onda operem ujutro i to ih perem deset minuta ljut na sebe što ih nisam sinoć oprao… Vraćajući četkicu u njenu času gdje inače stoji, tu istu malo pomaknem i vidim nešto što je bio povod čitavoj ovoj priči.

Podigoh čašu i ispod nje, na lavabou, vidim crni krug koji odgovara dimenzijama dna čaše (kako sam inteligentan). I onda koristim ona dva famozna slova koja pomažu u ovim situacijama. H i M. Hmmmm (to znači da razmišljam).

Ovaj crni krug prije nije bio tu… Hmmmmm još jednom… I onda poslije 14,7 minuta shvatim, pošto sam malo zagrebao po famoznom crnom krugu, da je to samo prljavo. AHA… Tu smo dakle… Pa trebalo bi i očistiti stan.

Ma, kao da je to nešto, da vidimo, najprije se briše prašina, pa se usisa i čas posla… Al’ ta moja žena ponekad lupa bez veze. Moš’ misliti kao da je to nešto! Uzeh ja krpu i onda se sjetim da ona koristi i neko čudo u nekoj plastičnoj boci što šprica, pa uzeh i ja to… Plave je boje, ako netko od vas bude morao čistiti stan, pa da znate. I očistih ja začas stolić i ormar gdje je TV i ormarić na kojem su slike, pazljivo brišući da ne bih pomaknuo koju sliku. Obrišem čak i posudu u kojoj se nalazi cvijet, KOJI SAM ZALIO KAKO MI JE JELA REKLA DA NAPRAVIM…
“Zalij cvijeće, molim te… nemoj mi to zaboraviti.”

Ih, ja da zaboravim, naravno da sam zalio i koje cvijeće, kad ima samo jedan. I gotovo, o jebote, svjetski rekord, ni 3 minute i ja gotov…
Taman kad sam htio ostaviti krpu, vidim da mi imamo i hodnik i to hodnik s ormarima, jebenim, glupim ormarima na kojima se skuplja prašina. Al’ očistih ja i to.

I onda pogledah u kuhinju, a tamo… polica do police, ormar do ormara… (spavaću sobu sam zaključao jer pretpostavljam da i tamo ima ormarosakupljačaprašine). I ništa, dadoh se ja na posao i eto, ne prođe ni dva sata i ja završih.

Vratim se u sobu oznojen i umoran, ali ponosan na svoje djelo brisanja prašine, shvatim da me sad čeka usisavanje. Izlazeći iz sobe, u namjeri da donesem usisavač, pogledam časkom gore i ugledam još jednu policu na koju sam zaboravio i nisam je obrisao. Al’ nije meni teško, opet uzmem krpu, našpricam je iz onog plavog čuda, podignem ona tri cvijeta i obrišem prašinu. Hej, ček’ malo… ma koja tri cvijeta? Ajme ljudi, pa mi još imamo cvijeća u kući!

Trrrrrrrrk u kuhinju po vodu i brzo akcija “Spasite blumen”. Zalijevam prvu vazu, i onda shvatim da je nisam trebao dizati, jer je bila na tanjuriću, a na tanjuriću je jer ima rupa na vazi, a rupu ima da bi nervirao one koji ne znaju da ima rupu. Sve u svemu, voda mi je iscurila na pod i kad sam to shvatio, trgnuo sam se i pritom prosuo zemlje po stolicu… Opet sam uzeo krpu i pritom izgovorio par fraza koje iz poštovanja prema Vama, dragi čitatelju, neću napisati.
Savladah ja prašinu, a da nisu prošla ni 3,5 sata i uzeh usisavač, to je bar lako i to vam sad neću posebno objašnjavati jer u usisavanju imam iskustva. Eto, samo ove godine sam usisao tri-četiri puta.
Kad sam i to savladao, došlo mi na red pranje podova. Ok, nema problema. Kanta je tu, krpa za podove je tu, sredstvo za pranje podova je tu. Naime, ima neka plastična boca s nekom plavokosom butrom koja pere podove na slici, tako da tu ne bi trebalo biti greške, i četka je… hej, ček’ malo… pa gdje je četka? Jela je uvijek koristila neku četku s crvenom drškom na koju stavi krpu, ali ja je ne mogu naći… Nije fer, hoću i ja četku… Poslije nekih pola sata pronađoh četku, jebem ti četku, uz nju sam pronašao i još dvije police na kojima nisam obrisao prašinu. Krenuh u avanturu brisanja podova, milina jedna, završih ja to… i onda… pogledam po stanu… i sve nekako svjetlije… svaka mi čast. I to samo za 5,5 sati.

I onda pomislih, onako ponosan na sebe, idem sad popiti pivo, pa zaslužio sam. Ali odoh se najprije otuširati. Nešto mi je neugodno u čistoj kupaonici, ali bože moj, bacam prljavi veš i onda vidim da je veš-korpa poprilično puna iako sam bio sam…

PA ZAR TI KUĆANSKI POSLOVI IMAJU IKAD KRAJA???

Stavim ja prati veš (doduše, iz trećeg pokušaja dok nisam shvatio kako funkcionira taj SUPER-ULTRA DE-LUX komplicirani uređaj), pa ga i raširim, a onda ogladnih i ovo što sad želim reći će me jaaaako puno koštati, al’neka… napravih si sendvič i taman kad sam htio otići u sobu, zaustavih se, pa neću valjda jesti u sobi, pa taman sam usisao!!!
Itd., itd. Ma valjda ste shvatili poruku, drage moje dame, moja Jelo, i sve vi, ostale koje ovo radite svaki dan a nitko ne primjećuje, želim na ovaj način, iako znam da nije nešto da vam odam priznanje i da vam zahvalim.
Svim ženama ovog svijeta s poštovanjem,
Davor
P.S. A sad, naravno, idem van na pivo.

Foto: www.pexels.com

Odgovori