Olivera Olja Petrović: Želim (ili Jebale nas ovolike reči kada u sebi ćutimo najvažnije stvari)

Ako te budu pitali za mene nemoj ništa da kažeš, mogu sama (ili Jebale nas ovolike reči kada u sebi ćutimo najvažnije stvari)
Kako si blesav u tim žutim, baš si smešan.
A što kuvaš špagete tako kasno, mogli smo da večeramo salatu ili nešto drugo.
Ne, ne, volim, samo kažem.
Žene tako vole da govore razne beznačajne stvari pa ta njihova sklonost nekad dobije oblik smisla za humor.
Mada šta god da izgovore one to ozbiljno misle.
Jeste, šta se smeješ?
Žene misle, naravno. Više nego što možeš da pretpostaviš.
O svemu, i ja tako nekad … I o tebi sam mislila… Kada bi stvarno, ali ozbiljno, bar pet dana proveo na nekom kampovanju postao bi drugačiji… Mislim da bi. Zato što ovde nedostaje slobode, mnogo je ograničenja, putokaza…Onih glupih znakova „stop“ zbog kojih možeš da zakasniš kada kreneš da uradiš neku veliku stvar.
Na kampovanju možeš da budeš potpuno svoj, da se prevrćeš u vreći za spavanje po celu noć, da spavaš na zemlji dok miriše borovina… Da se sakrivaš od kiše ispod velikih grana, možeš da vrištiš i pevaš, a da te niko ne vidi koliko si lud.
I meni se sviđa… Ja bih mogla vidiš sada da vrištim.
Naravno da neću samo kažem da bih lako da oslobodim glas. U svakom vrisku imaš hiljade reči. Ko ume da čuje i pročita vrisak taj razume i glad i bol. I može postati tako mnogo srećan.
Jesi, vidim da si srećan, jasno je da umeš zato i mislim da bi odlazak na kampovanje imao smisla.
Obriši odmah, da se ne zapeče. Samo stavi tu, ja ću oprati sve posle.
A što me snimaš?
Nisam slatka, lažeš.
Nisam, ja nikada nisam bila slatka.
Nisam skroz.
Valjda ja bolje znam.
Neću da se izujem,volim te crvene čizme.
Ne sviđaju ti se?
Ja sam zaljubljena u tu izbledelu kožu od sunca.
A i stopala mi izgledaju manja, ako obratiš pažnju, a broj četrdeset, izgledaju kao da je trideset i osam.
Dodaj malo bosiljka, malo samo, uhvati prstom kao kad hvataš trzalicu, tako se sprema.
Osećam, vidim.
Neću da znaš, nije važno.
Davno je to bilo, prošlo je sa odlaskom u bioskope.
Odlazim, ali ne tako često.
Naravno da se sećam, imala sam pet godina, možda par meseci manje.
Sa ćaletom.
Neću da ti kažem šta sam gledala, smejaćeš se.
Neću.
Ne, ta narandžasta i plava činija su super.
Jao, ko će sve to pojesti?
Ne mogu toliko, samo ću da probam. Dobro.
Kad si kupio cveće?
Predivno, hvala.
Ako te poljubim to bi moglo da znači zato neću.
I pogled znači.
Ti sve vidiš.
Ne bojim se samo mislim da ne bi trebalo.
Bolje da jedemo.
Baš si se potrudio.
Neću da plešem i ovako smo u riziku da postanemo bliski.
Sada sam gladna.
Dobro lažem. Eto tako, laže mi se.
Prija, ne kažem.
Ako te poljubim, šta ćemo sutra?
Važno je, svako sutra je važno.
Razumem, ali i ovako je lepo.
Ne mora da bude savršeno da bi bilo lepo.
Meni pola čaše.
Kasnije, posle večere.
Ne volim da pričam dok jedem.
Mogu malo.
Divno miriše.
Jeste, mogao bi da otvoriš restoran.
Ko ne voli Bitlse?
Znam te godine sam rođena.
I ja tako mislim.
Ne verujem ti, sad ti lažeš.
Ako te budu pitali za mene nemoj ništa da kažeš, mogu sama.
To ti samo mene tako vidiš.
Samo utisak.
Rekla sam ti da je bilo davno, tada me nisi poznavao.
Nije interesantno.
Sećam se, ali pamtim samo lice, izraz na njemu.
Možda bih, nisam sigurna.
Molim?
Da, to je ta noć…
Ne znam šta da kažem…
Molim te ćuti.
Prestani o tome da govoriš.
Pocrveneću, ćuti…
Pa drhtim, tako…
Ugasi svetlo.
Smanji muziku.
Ugasi kameru.
Želim.

Fotografija: chelle @ morgueFile free photos

40 misli o “Olivera Olja Petrović: Želim (ili Jebale nas ovolike reči kada u sebi ćutimo najvažnije stvari)”

    1. ona je bekinja,inace olja je bila moja psiholoskinja do pre godinu dana i posto je znam licno mislim da je njoj svejedno sto je slika ova i verovatno i drago jer ona ne voli svoje fotografije bas da objavljuje

  1. e, to ćete morati pitati nju. oprema je naša, pa smo mi krivi… nema, barem koliko znamo, ovdje nekoga tko bi joj se svetio zarad toga… iako olju poznajemo i u stvarnosti i na fejsu… kad je sretnete, pozdravite je…

  2. Ne znam je lično,samo sam je čitala,ali sam je viđala nekoliko puta i znam neke ljude koji je znaju.A u Dubrovniku je to isto radila sa naručivanjem pića,pouzdano znam jer ona voli Hrvatsku,često je posećuje i to mislim svi znaju.

    1. i ove godine je letovala u Dubrovniku da ona bas voli Hrvatsku nije ;udno sto se odlucila ya ovaj casopis kada je o objavi rec, a mislim da nece skoro ista objavljivati knjige i to jer je posvecena psihologiji i poslu koji radi

  3. Pesma je super chitao sam je na njenom blogu koji piše u Bosni.Ja autoricu poznam lichno , i drago mi je da je negde objavila svoje pesme jer u Srbiji retko objavljuje a odbija sve ponude od izdavacha .
    Verujem da ce biti jos poezije od autorice a svima Vama zelim puno uspeha u daljem stvaranju chasopisa koji je dobio zavidan broj chitalaca za kratko vrijeme !

    1. jeste monolog ali je ona prvenstveno sa poezijom krenula privlačiti čitaoce pa zato i kometiramo autoricu kao poetesu

  4. Sve ono šta ona napiše ima 90% ličnog doživljaja to znam.Ali je Carica,to potpisujem!I ovo je jedan od najboljih njenih tekstova!

  5. Treba napisati ko je autor fotografije kao i kod drugih objava ovde jer ova slika jako smeta a nema puno veze sa tekstom niti joj odgovara.

  6. evo promijenjene slike. ona je uvijek pobuna, sturm und drang, ona je unutrašnje vrenje… koja god to bila, ona je to, bila je i prehodna, ali kako ustrajete, evo je… jedna nova

    1. Ova slika je super,i mnogo vise odgovara njenom temperamentu!Znam ja da njoj to nije vazno ali nama koji je poznajemo jeste,hvala još jednom!

  7. Ova fotografija bolje paše.A časopis je u celosti jedan od najboljih koje sam imala prilike da čitam,sve najbolje redakciji u daljem radu i puno dobrih tekstova!

      1. Mogu li Vas nesto ovde pitati?Nadam se da mogu.Danas sam zvao Olju da joj čestitam zbog ove objave ali Olja kao Olja ne zanima je nešto puno komentarisanje i nema vremena za to posle one nesreće sa nogom koju je imala znate već pošto je znate lično,ali mi je rekla da čitam Žmirića ovde ,neki njegov roman mi treba poslati kad doje kuci posle 1 aprila , ali ako imate link neki za tog čoveka bio bih zahvalan,unapred hvala!(znam kad mi ona nesto preporuci to bude izuzetno i Krusvara sam preko nje citao)

        1. I ja sam preko nje citala oba Zorana ,nesto u PDF-u a nesto u knjigama.Ima ga Žmiric u prodaji u Beogradu 100% za druge ne znam.

    1. Jeste,i napisala je još i Šta je to odrastanje i Iza čela.Ali je prestala da objavljuje 2000 godine iz nepoznatih razloga.

  8. Ovaj tekst je objavljen vec ,negde sam ga citao ali ne mogu da ga izguglam a mogu da se zakunem da sam ga citao doslovce.

    1. Zacijelo je, jer je ovdje ponovljeno objavljivanje. Svakako, ovo je s privolom autorice, nakon dosta vremena

  9. Inače njeno pisanje je čista kombinacija talenta Bukovskog i bunta Čegevare ali sve to u ženskom obliku,opasna je!

  10. Najbolja poema koju je ona napisala a za koju kazu da je najlepša ljubavna poema dvadesetog veka je Kad smo bili vecni koju je objavila u knjizi Jedan zivot devet smrti i vredi je objaviti i ovde.A mislim da je objavljena vec negde na internetu jer je ima kada se gugla .

  11. Nasao sam je ali je napisana u muskom rodu,ne mogu verovati da je Kad smo bili vecni napisala zena.

  12. Ovo je iz dijaloga ali samo je prikazala ono sto govori zena muskarac nije prikazan sto je govorio.

Odgovori