Olivera Olja Petrović: Ukus čelika ili utisak posle čitanja romana Blockbuster Zorana Žmirića

Mi smo se trudili, koliko god nam je ovo tjeskobno mjesto to dopuštalo, ponašati se što približnije normalnom životu.

Navedeni citat je nesumnjivo izneo onu suštinsku stvar kojom se svakodnevno rukovodimo. A da li je moguće imati tu suštinsku stvar u ruci dok prsti drže oružje u trulom  ratu odgovara nam u romanu Blockbuster Zoran Žmirić. Čitala sam ga tri puta do sada, dva puta prošle godine  i još jednom pre nedelju dana. Svaki put imam isti osećaj jeze koja je slična onom podmuklom zvuku devedesetih kada je zbog loše politike ginulo na hiljade ljudi ne ostavivši za sobom trag. Lični doživljaj teskobe, nedostatka vazduha i emotivnih sankcija razapet je na svakoj strani knjige sa onom belom zastavom među zubima koju junaci romana gutaju kao sopstevu samopredaju. U toj samopredaji nestaje čovek dok “seče slaninu tanko“ kao sopstvenu savest, štedeći ukus koji može utoliti glad za životom.

Roman koji je napisao Žmirić nije samo priča o ratu, već duboka psihološka priča o borbi čoveka za “ljudskim” koja se ostavlja na prvim borbenim linijama kao zmijska košuljica. Realan presek stanja koje utopijski prodire kroz smetlište ljudskog ludila, bolesnog stanja svesti koje vodi ka “preživeti”. Neki delovi knjige mogu se koristiti kao kliničke slike patoloških ponašanja u udžebnicima psihologije. Čovek u ratu gubi sve, identitet, cilj, optimizam, orjentaciju prema vremenu, kontrolu nagona, pa je neminovno pitati se: “Da li rat vredi  preživeti? I da li se uopšte može živeti posle preživljenog rata u normalnim uvjetima bez sećanja koja kao večiti jaz ostaju u ljudskom biću i od kojih se ne možeš osloboditi u celosti ?!” Kladim se da većina u čitalačkoj publici  kada zatvori knjigu dugo ili šuti ili ćuti u zavisnosti od toga kojim jezikom govori. Nemoguće je odabrati  “stranu”, ne može se odabrati ni “jezik”, nema nacionalne solidardnosti niti pokazivanja u metu ka jednoj zastavi. Svi su u istim govnima i svi su gubitnici. Nema ni određenog  pobednika ni etiketiranog krivca. Svi su izgubili sebe, smisao života jeftino zamenili jedinim otporom onim crnim smislom za humor pošto je rat napravio tešku zajebanciju i paralisao svaki vid napredovanja na duže vreme. Zato je dovoljno ćutati utisak.

Ja sam ga  ćutala satima… Gledala zatvorenih očiju scene koje su u svojoj srži imale vrisak, jauk i uzdah. Što sam jače zatvarala oči jasnije sam ih videla. Smrt mi je kroz tih nekoliko serija prejakih utisaka  izgledala laka i spasonosna u odnosu na život koji je besmisleno potrošen između pucnja i urinranja  u odeći. Kada bi rat  imao specifičan miris ličio bi na mešavinu urina, krvi  i baruta.To je onaj miris od kojeg se prevrće želudac i zagadi uljudnost. Dok ga osećaš pokušavaš da se kloniš od korica knjige, ali on se zadržava u nozdrvama protiv tvoje volje. Umiješ se, popiješ čašicu rakije da ispereš grlo i dok gutaš posle tog ljutog ukusa pljuvačku, jasno osećaš ukus čelika u ustima. Taj ukus se veže za “Blockbuster” i ne popušta. Ostaje tu, i traje uslovljen.

Emotivna teška stanja koja imaju “nevid” u svojoj biti, kažem “nevid” jer se ne može uočiti nikakva zdrava tvorevina u gomili beznadežne nemoći kada se ogoli ljudska psiha. Ja nisam imala vlastiti prikaz rata dok nisam pročitala ovaj roman. Poznavala sam i sada poznajem ljude koji su bili akteri borbenih redova. Sa nekima koji su imali izražene trauma radila sam u svojoj ordinaciji u kojoj je izgledalo moguće krenuti normalno živeti kada se počne mirno spavati sa smrću na duši kao sa simpatičnom ženom. Izgladi se taj odnos , na čudan način se napravi ravnoteža posle odbacivanja prošlog vremena, a okidač se spakuje u pandorinu kutiju pa ko ima sreće on nastavi dalje…

Sa nekima od tih aktera povremeno i pijem kafu za stolom u letnjim baštama, ali nisam imala prikaz koji bi jasno oslikao teskobnu zatrovanost uma. Posle čitanja Zorana Žmirića imam vlastiti prikaz. U tom prikazu je najdominantniji lik jedne žene koja nije lik u romanu. Lik  žene koju sam upoznala 1993. godine i koja mi je pokazala delove granate koja ju je zamalo ubila u Pakracu. Sa tom ženom nisam razgovarala o ratu; rekla je samo jednom prilikom sledeće: “Išla sam drugi put da bih poginula, da sam znala da ću se vratiti ne bih odlazila. Treći put nisam otišla jer sam imala strah da ću opet preživeti, a preživlajavanje ne bih mogla da podnesem.” Sada je  razumem.

Kao što je Žmirić u jednom delu romana napisao: “Rat je jako dobar film. Fino su ga režirali, svatko sebi piše scenarij i to na licu mjesta pa izgleda uvjerljivije, strani su ulagači u njega gurnuli velike pare, glumaca na svakom koraku, a i pozera. Nema kaskadera, nema dublera, i kad god i kako god na kraju završio, na njemu će se još godinama dobro zarađivati.”

Ako se neko osmeli pa napravi film po romanu Blockbuster imaće posla, a možda i dobro zaradi. Bio bi to izazov koji ne bi uneo dilemu “da li je bolja knjiga ili film” već onu hamletovsku “biti ili ne biti” tako da bi rivalstvo između dva fronta književnosti i filma bilo izbegnuto, a ljubiteljima umetnosti dao bi se komad gnjilog čovekovog koraka ka životu zbog kojeg shvatiš da svako od nas ima u životu po jednog Marka.

Roman preporučujem svima koji ga do sada nisu pročitali, vredi otvoriti korice i uložiti deset sati čitanja. Treba imati u sebi taj ukus čelika, on nas može naučiti kako se treba odnositi prema ljudskom beznađu, na koje pitanja treba dati odgovore, a koja pitanja treba ostaviti bez njih u ovom vremenu u kojem se generacije oporavljaju od rata koji  im je trajno umanjio mogućnost da svojim korisnim umetničkim  delanjem doprinesu istoriji čovečanstva.”

Ilustracija: Zoran Žmirić, ilustrativ za knjigu Blockbuster

28 misli o “Olivera Olja Petrović: Ukus čelika ili utisak posle čitanja romana Blockbuster Zorana Žmirića”

  1. Jeste tako ” Kada bi rat imao specifičan miris ličio bi na mešavinu urina, krvi i baruta.To je onaj miris od kojeg se prevrće želudac i zagadi uljudnost. “

  2. Ja sam prezivela dva rata …Ljudi su nasamareni ,mnogo je žrtava na obe strane …jebi ga…ovu knjigu treba da procitaju pliticari !

  3. Trebalo je napisati kakvo je smeće rat i koliko je samo života odneo na najbesmisleniji način! Zbog loše politike stradalo je na hiljade ljudi a na zalost i dan danas ima sa obe strane onih “velikih nacionalista” zbog kojih se dogode po neki incidenti.Roman je izuzetan,ostavlja utisak kao da gledaš film i veruješ rečima,veruješ autoru,može se raditi i pozorišna predstava ili film! Sve pohvale!

  4. pa apzi kad Srpkinja ovako nešto napiše za roman koji je napisao Hrvat o ratu između Srba i Hrvata ja mislim da su sve predrasude o ratu naapokon srušene !Bravo!

    1. A ima ima toga… nije baš neuobičajeno. više si vjerujemo nego da srbin piše o srbinu, i hrvat o hrvatu. uvijek ispadne ili jako loše ili predobro, nikad kako treba. ovdje smo baš u pozi 69

        1. btw. baš booksa primjenjuje taj model jer smo na nacionalnim planovima plošni i svi se znamo pa predrasude ispadaju prelako… npr. ja se teško usudim kritički govoriti o ljudima koje znam, znam njihovu djecu, znam kako im se zove pas, mačka ili koje osobno simpatiziram jer imaju prekrasan vrt… diskreditira nas ta malenost… naravno, s vremenom upoznate i kritičara iz beograda i čačka i onda ste opet u istoj situaciji… kako god, to nije loše

  5. ali ovo je ipak roman o ratu između Hrvata I Srba autor Hrvat a Srpkinja da ga predstavlja recenzira ne znam….Dobro je urađeno ali ja da to trebam da uradim ili nešto tako ne bih,mada za neke velike pare možda i bih,a možda je i njoj honorar bio prilično visok imajući u vidu da Olja sve lepo naplati …

      1. Ja ne volim da komentarišem svoje tekstove,niti pratim reakcije posle objave .Ali sam dobila link od prijatelja koji uoče tako neke diskusije ,pa bih dodala samo ovo.Roman Zorana Žmirića treba pročitati pa tek onda diskutovati,neke stvari radimo zato što volimo a ne da bih zaradila novac.Neki romani imaju sadržaj koji posle čitanja jednostavno ostavlja prejak utisak ,takav roman je BLOCKBUSTER ! Suština romana je “BESMISLENO RATOVANJE ” što smo i ja i Zoran jasno rekli ! Sa željom da što više umetnika saradjuje sa teritorijalnog područja bivše Jugoslavije,da se ruše predsrasude,granice i uništi sva zla kob među ljudima pozdrav čitaocima i ekipi koja radi Književnost uživo !

    1. Gordana je pretpostavljam moja poznanica kojoj nisam htela da recenziram knjigu poezije ni za novac tako da razumem ovaj komentar i Gordana i ovom prilikom ti kažem ono šta sam ti rekla i pre godinu dana,ne radim recenzije tek tako,kada ih pišem to radim isključivo kada me sadržaj napisanih knjiga ostavi bez daha ! Nekada ih objavim nekada ne,već ih samo pošaljem autoru kao svoj lični utisak.Kada to budeš shvatila nadam se da ćeš prestati da se ljutiš ,ljutnja nije zdrava emocija,trebamo da poštujemo mišljenja drugih.Da umesto što pratimo ko koliko zarađuje radimo na tome da mi zaradimo materijalna sredstva po mogućstvu tako da to bude fer ! Ja zarađujem svoju platu kao psiholog a dodatno zarađujem radeći povremeno kao psihoterapeut ,kada je pisanje u pitanju to ne naplaćujem jer pisanje za mene predstavlja samo kreativan hobi i ti to dobro znaš !

  6. trebalo bi cesce saradjivat izmedju srba i hrvata , jer ovakvi tekstovi jesu potrebni raji a mogli bi i jedan intervju objavit kako je doslo do suradnje i hoce li se nastavit

Odgovori