Ilija Barišić: Sitne podvale (III)

Finiš utakmice 

 

Ni alkohol ne pomaže. Vjerojatno je i previše popio, u onoj je fazi kad mu je više zlo od pića nego što je opušten i spontan. Bez snage za neki novi kvalitetan potez Baggio je zasjeo za šank, okrenuo leđa klubu i svim ženama, odlučan da večeras napušta teren potpuno poražen.

No onda se iznenada kraj njega pojavio Inzaghi, naglim pokretima progurao se do šanka i naručio jednu ljutu. Eksao je piće pa zgužvao plastičnu čašicu.

“Još jednu!” rekao je gnjevno taj igrač koji je inače poznat po smirenosti i staloženosti.

“Što je Inzaghi, di je ona tvoja?”

“Ma kurac moja. U pički materini je, šta ja znam, propalo to.”

“Kako propalo?” Baggio je bio neugodno iznenađen.

“Ma tako. Nek ide sve u kurac, frende, da ti jebem žene, sve da ti ih jebem. Koje glupe drolje”, frcalo je iz Inzaghija dok je čekao novu rundu.

“Što je bilo?”

“Ma glupa kuja, bezveze, tamo, lomim je cijelu vječnost, strankinja neka, ste skužili? Na engleskom se lomim tam dva sata, uopće nisam žurio, sve polako fino, sve ide oke, i onda je probam zažvalit i neće kuja. Kaže too soon, e, jel možeš vjerovat? I oke, reko ajde, pustim, još pol sata tamo se dosađujem s njom, glupe spike na engleskom, pun mi kurac toga. I držim joj nogu na koljenu, ono, nije ju makla, i tako neko vrijeme, napalim se, kužiš, pa probam opet, ono, zašutim i krenem jezikom, kad će ona meni not yet. Koja drolja, reko, what not yet, what too soon, you bitch, two hours, i’ve been breaking my tounge, what the fuck should we wait?  Ona se kao malo odmakne, vidim frka joj malo, i’m sorry pičke materine mi počne prodavat, vidim bedara joj, a ni ne slušam je više, ko je jebe. Kažem joj na hrvatskoj, kujo glupa, ženski smore, koji kurac me navlačiš sto godina, a njoj sve jasno, misli da sam luđak, oće zbrisat s klupe. A šta, skužio sam da sam sjebo i da je propalo, šta bi se onda suzdržavo, pun mi je kurac i nje i engleskog i glupih spika. Jebate, pol noći ja se tamo lomim s glupom kujom. Reko sam joj za kraj fuck off i zbriso prije neg što je ona stigla, ono, ne želim je više vidjeti. Majku ti, koji gubitak vremena.”

“Nemoj, Inzaghi, nemoj tako”, kaže Baggio. Ako će tako igrati, cijeli je projekt Lige doveden u pitanje, rezonirao je Roberto, ako će izbjegavati akrape, ako će bježati od sigurnih zbarova i uleta samo zato što s tim djevojkama nemaju perspektivu. Fer plej i prijateljstvo temelji su njihovog natjecanja, i Baggio pruža ruku posrnulom protivniku, nastoji ga vratiti u igru. “Ostavi se šanka, Pippo, vrati se tamo i zbari je. Odi na podij i zbari nešto drugo, plesni ulet ili nešto neverbalno. Inače oni pobjeđuju.”

Inzaghi je šutio mučno stisnutih čeljusti. Drugu žesticu nije naglo iskapio.

“Rekli smo da nećemo o tim govnarima”, rekao je napokon Inzaghi.

“Vidiš da i tebi djeluju na igru, Pippo, ti bi inače realizirao onakvu priliku.”

“Ne znam, stvarno, ne mogu, nije mi dobro.”

 

Vidjevši Inzaghija, oko šanka se skupio veći dio ekipe, željan priče o barenju. Svi su mislili da je ovo samo pauza i da joj se Inzaghi vraća, samo da bi skupio na njoj još više bodova. I njima je objasnio što se dogodilo. Drolja, kuja, glupača, sijevalo je iz njega.

 

Loše je za utakmicu, nitko ne voli kad nema pogodaka. Osim uleta Inzaghiju se ništa ne piše. Ni broj mobitela, treći, koji bi značio bod, a ni očekivani zbar.

“Pa mogo si je zbarit do kraja. Što si odmah tako popizdio?” govori njegov trener Berkamp, a Djorkaeff, Giggs i ostali ne mogu se ne složiti s tom tvrdnjom. Berkamp je jedan od onih trenera koji nikad nisu imali veliku igračku karijeru, odnosno, u Dennisovom slučaju, gotovo nikakvu. Unatoč tome Berkamp je na glasu kao veliki teoretičar kad su ljubavne stvari u pitanju i zasigurno je najčitaniji kolumnist lige. No u praksi je i dalje vrlo rezerviran te na neki način Inzaghi više trenira njega nego obrnuto.

 

“Ma mogao, nisam mogao, ne da mi se više s njom zajebavat. Ne da jezik nakon dva sata, moš mislit kak bi dala pičke. Uopće mi nije neš posebno sad, te strankinje, uvijek neku svoju spiku, i sad da tu gubim vrijeme. Ma marš u pičku materinu kurvinsku, ne da mi se.”

“A finale? Nemoj mi sad podbacit, Inzaghi! Ući ćeš u legendu večeras, dupla kruna ti se smiješi!” pokušavao je Berkamp motivacijski.

“Ma ne, zajebi to… Nije mi stalo, fakat.”

“Dajte dečki, kakvo je ovo finale?” razočarano komentira Giggs. “Prvo Baggio skroz truo, drži se šanka, uletio jedva trima curama… Ej, da su Baggiovi uleti jednoznamenkasti… A sad i ti. Dajte, oćemo igru, atraktivne poteze, ulete.”

“Probaj ti igrati, Ryane, kad si tako pametan.”

 

Ne igra ni Ryan večeras, ni rekreativno, a ni ostali ligaši. Nije im zabranjeno skupljati bodove, Djorkaeff i Recoba čak su se dogovorili da će to brojati kao prijateljsku utakmicu, no nitko, baš nitko ne ulijeće. Neka autocenzura uvukla se u njih, i nisu više toliko opušteni i bezbrižni. Samo piju, pomalo pričaju ali više kljucaju, a prema djevojkama su izrazito skromni i sramežljivi, povučeni baš kao i prije osnivanja lige.

 

(nastavit će se sutra)

 

Fotografija: jusben @morguefile free photos

 

 

Odgovori