Beatrisa Stošić: Napisah pesmu o tebi

Napisah pesmu o tebi
i o ljubavi naravno,
beše nešto u njoj
o metafizici i svemiru.

Onda izbacih
jedan stih prenaglašeni,
zatim i drugi
naslonjen na njega
pa još jedan
zajednički svim ljubavnim…

Zatim i celu strofu sledeću
jer bila je samo vezivno tkivo
poslednji stih kao kruna svega
a bio je baš lep, takođe otpade,
ne beše više ničeg
da se kruniše.

Na kraju – početak,
naslov, samo osta,
odrekoh se i njega

I odjednom shvatih
da savršenu pesmu o tebi imam
pesmu bez reči
na praznom papiru

I sad je čitam i beskrajno se divim
svom poetskom umeću.
I stavljam tačku tamo gde beše
onaj poslednji, najlepši stih.

Fotografija: anitappers @ morgueFile free photos

Odgovori